Школа фолклора или `школа учења играња народних игара`, обично подразумева рад са најмлађима тј. децом. Рад стручно оспособљених асистената са децом подразумева оријентацију и кретање у простору у одређеном ритмичком интервалу, тако да деца стекну осећај самог кретања на сцени и одређене односе које сцена диктира.

   „Кад природа подари, да човек не поквари“

– могао би бити главни мото и најкраћи опис односа и рада са узрастом који већ има савладане основне елементе како у игрању тако и у кретању у простору. Рад са децом у овом узрасту подразумева одређени вид педагошког рада, а уједно их и уводи у систематизацију рада са ансмблима. Програм који је предвиђен да савладају примерен је узрасту као и слободи дечијег духа и израза на сцени.

Радост успеха и почетак такмичења долази са сазревањем како појединаца тако и самог ансамбла. Естетски, технички…и сви потребни услови за једног играча, у овом узрасту, већ требају да су формирани. Пред њих се постављају, сада вец, уметницки задаци, а не само пука инерпретација игре на сцени. Упознавање са културним наслеђем народа коме припадају, као и саме реализације програма који је предвиђен, сваког играца обликује у врсног познаваоца народне игре и песме.
 

Leave a comment